Životna sredina – izazov za nauku, tehnologiju i društvo

 

 

Naziv kursa:

Integralno upravljanje gradskim vodama

 

 

 

Tema:

 

POLOŽAJ GRADSKIH VODA U DELOKRUGU RADA POZNATIH SVETSKIH ORGANIZACIJA

EPA i WHO

 

 

 

 

Polaznik:                                                                                                   Voditelj kursa:

Popović Ana, dipl.ing.tehnolog                                                          Dr Dušan Prodanović

 

 

Treći trimestar 2002/03.

 

POLOŽAJ GRADSKIH VODA U DELOKRUGU RADA POZNATIH SVETSKIH ORGANIZACIJA

EPA I WHO

 

 

EPA – Environmental Protection Agency, Agencija za zaštitu životne sredine osnovana je jula 1970.godine od strane Bele Kuće i Kongresa u Sjedinjenim američkim državama, kao posledica povećanog interesovanja javnosti u želji i borbi za čistom vodom, vazduhom i zemljištem. Vlada SAD-a u to vreme nije pokretala inicijative za smanjenje zagađivača štetih po zdravlje i onih koji degradiraju životnu sredinu, pa je EPA zamišljena da pomogne u sanaciji već napravljene štete životnoj sredini i da ustanovi nove kriterijume po kojima bi se ostvarila kontrola zagađenosti u budućnosti. Sada je zaposleno oko 18 000 ljudi u centralnim programskim kancelarijama, postoji deset regionalnih kancelarija i 17 laboratorija širom Amerike. EPA sarađuje sa nacionalnim agencijama, državnim i lokalnim vladama, pa i indijanskim plemenima, u cilju razvoja u učvršćivanja postojećih zakona iz oblasti životne sredine. EPA je takođe odgovorna za uspostavljanje raznih ekoloških standarda na nacionalnom nivou, kao i za izdavanje dozvola i monitoring. Ukoliko određeni standardi nisu ispoštovani EPA ima moć da uvede određene sankcije, kao i mogućnost da pomogne državama u ostvarenju željenog nivoa kvaliteta životne sredine. EPA takođe sarađuje sa industrijom i svim nivoima vlasti na projektima u cilju zaštite od zagađenja i u naporima za očuvanje energije.

            U organizacionoj strukturi Agencije za zaštitu životne sredine, pored administrativnih i finansijskih kancelarija, nalaze se i sledeći sektori: sektor za vazduh i zračenje, sektor za životnu sredinu Indijanaca, sektor za ekološko pravo i usklađivanje sa američkim zakonima u oblasti životne sredine, sektor za ekološku informisanost, inspektorat, međunarodni odnosi, sektor za preventivno delovanje, pesticide i toksične supstance, sektor za istraživanja i razvoj, sektor za čvrst otpad i sektor za vode.

 

 

            Sektor za vode je podeljen na segmente koji pokrivaju različite oblasti: oblast površinskih i pijaćih voda, mokra staništa i okeani, upravljanje otpadnim vodama i nauka i tehnologija u oblasti vode. Kako se radi o jednoj zaista velikoj organizaciji, lista programa kojima se bavi ovaj sektor je izuzetno velika, pa bih ovom prilikom navela samo neke koji su mi se učinili najinteresantnijim.

            Interesanto je navesti da EPA razvija nacionalni program u oblasti vode (National Water Program) u cilju zaštite vodnih resursa i akvatičnih ekosistema i poboljšanja kvaliteta vode za piće. Neki od ciljeva su da se do 2005.godine 95% stanovništva snabdeva vodom za piće koja ispunjava sve propisane standarde, zatim da se do iste godine smanji upotreba kontaminirane ribe i smanji izloženost mikrobiološkom, a i svim vrstama zagađenja pri rekreaciji i da se za 11% smanji emisija polutanata u odnosu na nivo iz 1992. godine.

            Napravljen je i strateški akcioni plan za period od 2004.-2008.godine, koji je ponuđen na komentarisanje javnosti, a planiran je da bude podnet Kongresu u septembru 2003.godine.

            Krajem januara ove godine održan je seminar u okviru projekta: ’’Održiva infrastruktura vodosnabdevanja’’-Innovative Responses for Sustainable Water Infrastructure, u cilju stimulisanja naionalnog dijaloga radi pronalaženja novih načina za poboljšanje i održanje postojeće infrastrukture za vodosnabdevanje i otpadne vode, koje su vitalni činilac zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Konstatovana je nesrazmera između predviđenih investicionih potreba za dvadesetogodišnji period i trenutnog nivoa trošenja, kao posledica starenja sistema za vodosnabdevanje i kanalizaciju, a istovremenog porasta populacije i sve strožijih standarda kvaliteta.        

            U okviru programa za superviziju sistema za javno vodosnabdevanje - Public Water System Supervision (PWSS) Program, koji su ili u privatnoj ili u državnoj svojini, EPA implementira i jača poštovanje standarda kvaliteta vode za piće u cilju zaštite ljudskog zdravlja. EPA sponzoriše države radi poboljšanja u infrastrukturi i zaštiti vodnih resursa.

EPA promoviše i efikasno korišćenje vode u domaćinstima. Razvijen je web sajt od strane California Urban Water Conservation Council-a u saradnji sa EPA-om, pod nazivom Water Saver Home www.h2ouse.net. Na slici 1. dat je jedan od prikaza sajta na kome je moguće elektronski ''šetati'' po domaćinstvu, videti potrošnju svakog uređaja, ali ne samo to.

Moguće je, takođe za svaki uređaj ili slavinu, videti načine uštede vode i energije, savete za održavanje, popravku, pa čak i mogućnosti odlaganja i reciklaže po prestanku upotrebe.

Na slici 2. je prikazana prosečna dnevna potrošnja po stanovniku u procentima, gde možemo videti da se najviše vode troši u toaletu, čak 26,7% od ukupne potrošnje.

 

Još od interesantnih akcija koju je sprovela EPA je i formiranje informacionog centra koji se bavi efikasnošću korišćenja vode i mogućnostima racionalnije upotrebe. http://www.waterwiser.org/ Tu se može izračunati tačan gubitak vode za svako neracionalno trošenje, kao što je kapanje i curenje na slavini.

 

 

- Measure and Estimate Water Wasted Due to Leaks


Top of Form

Drips per Minute
For smaller/slower leaks... simply count the number of drips in one minute from the leaky fixture. Note: 5 drips per second
amounts to a steady stream.

 

 

bucket.gif - 1706 Bytes

"Bucket & Stopwatch Method"
For larger/more rapid leaks...
hold an 8 ounce cup under the dripping fixture and time, in seconds, how long it takes to fill the cup.

arrow.gif - 1026 BytesEnter # of drips per minute: 

 

 

arrow.gif - 1026 BytesEnter your time in seconds: 

Bottom of Form

Top of Form

Water Waste in 

 

 

Daily Waste

Monthly Waste (30 days)

Yearly Waste

Bottom of Form

 

Na prethodnoj slici možete videti jedan primer izračunavanja dnevnog, mesečnog i godišnjeg gubitka vode ukoliko slavina kaplje po samo 5 kapi u minuti. Naravno, može se po želji uneti zapremina vode i dobiti proračunati gubitak.

 

Kao što je već pomenuto, programi i projekti sektora za vodu pri EPA-i su mnogobrojni, ali neophodno je navesti i Program za razvoj standarda, kriterijuma, saveta, uputstava u okviru sektora za vode – Water Quality Standards, Criteria and Methods, Program za zaštitu površinskih voda i vode za piće – Drinking Water and Ground Water Protection Programs, Program za održavanje kvaliteta jezera – Clean Lakes Program, Program prevencije i ogovora na naftne mrlje – Oil Spill Program, Upravljanje otpadnim vodama -Wastewater Management i mnogi drugi.

 

 

 

Svetska zdravstvena organizacija (WHO - The World Health Organization) predstavlja specijalizovanu agenciju Ujedinjenih nacija za zaštitu zdravlja. Osnovana je 7. aprila 1948. i ima za cilj uspostavljanje i održavanje maksimalnog mogućeg nivoa zdravlja svih ljudi na planeti. Njihova definicija zdravlje podrazumeva sledeće:

 

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo nepostojanje (odsutnost) bolesti i nesposobnosti (SZO, 1948. godine)

 

Svetskom zdravstvenom organizacijom upravljaju 192 zemlje članice, preko World Health Assembly, odbora sastavljenog od predstavnika zemalja članica. Glavna kancelarija nalazi se u Ženevi, a regionalnih kancelarija ima šest i to: Regionalna kancelarija za Afriku sa sedištem u Kongu, Regionalna kancelarija za Evropu sa sedištem u Danskoj, Regionalna kancelarija za Jugoistočnu Aziju sa sedištem u Indiji, Regionalna kancelarija za Ameriku sa sedištem u državi Vašington, Regionalna kancelarija za istočni Mediteran sa sedištem u Egiptu i Regionalna kancelarija za zapadni Pacifik sa sedištem na Filipinima.

Osnovna organizaciona struktura WHO je sledeća: pored kancelarije direktora i predstavnika menadžmenta, kao i dela za odnose sa javnošću, organizacija je podeljena na opšte sektore:

-         sektor za zarazne bolesti

-         sektor za neprenosive bolesti i mentalno zdravlje

-         socijalna medicina

-         sektor za održivi razvoj i zdravu sredinu u okviru koga se nalaze podsektori za

o       ishranu za zdravlje i razvoj

o       zaštitu životne sredine 

o       bezbednost hrane

o       havarije i humanitarne akcije

o       program za Irak

o       kooperacija i državna orjentacija

-         sektor za zdravu tehnologiju i proizvodnju lekova

-         sektor za informacije za donošenje odluka i pravnih aktova.

 

Nama najinteresantiji je sektor za zaštitu životne sredine (Protection of the Human Environment) u okviru sektora za održivi razvoj i zdravu sredinu. On je podeljen na ekološke teme iz sledećih oblasti: kvalitet vazduha, hemijska bezbednost, deca i ekološko zdravlje, klima i zdravlje, bolesti i životna sredina, bezbednost hrane, buka, zaštita od zračenja i voda i higijena. Eto nas, konačno, na delu posvećenom vodi.

Mesto sektora voda, iako možda na prvi pogled ne izgleda u prvom planu, pokazuje samo sveobuhvatnost i širok delokrug organizacije, ali treba naglasiti da ovaj sektor uspostavlja norme i standarde u oblasti vode, a vrši i monitoring sprovođenja i pruža pomoć u njihovoj uspešnoj implementaciji.

            Sektor za vode trenutno obuhvata i obrađuje teme kao što su: kvalitet vode za piće, problem arsena u pijaćoj vodi, vode za rekreaciju, globalni prikaz vodosnabdevanja i sanitarija, održivo vodosnabdevanje, sanitarije i promocija higijene, čvrsti otpad i zdravlje, vodosnabdevanje u hitnim slučajevima, kao i informacije za one koji putuju. Takođe se na internetu može pristupiti globalnoj bazi podataka, pravilnicima, preporukama i pravnoj regulativi vezanoj za vodu (Guidelines and regulatory elements), materijalu za obučavanje, pozitivnim primerima iz prakse, glavnim regulativnim inicijativama, mrežama i centrima za saradnju, kao i velikom broju dokumenata u elektronskom obliku.

Najsvežiji projektni rezultat objavljen na sajtu Svetske zdravstvene organizacije, sektora za vodu je Guidelines for Drinking Water Quality, Third edition, 2003 – Preporuke o kvalitetu vode za piće, 3. izdanje 2003. Preporuke su upravo objavljene u vidu takozvane draft verzije i na sajtu postoji mogućnost uvida i davanja sopstvenih komentara.

U okviru problematike sa povećanom koncentracijom arsena u vodi za piće, (Arsenic in drinking water) omogućeno je šire upoznavanje sa tim problemom, uvid u sintetski izveštaj Ujedinjenih Nacija o arsenu u vodi za piće, upozorenje stručnjaka o mogućem masovnom trovanju, primer iz prakse o kontaminaciji koji se dogodio u Bangladešu itd.

Svetska zdravstvena organizacija se takođe brine o zdravstvenim aspektima menadžmenta vodenih resursa, a to obuhvata i korišćenje vodnih resursa za rekreaciju. U tom smislu SZO je inicirala i razvila Preporuke i uputstva o korišćenju vodnih resursa u rekreacione svrhe, koji su dostupni i u elektronskoj verziji (Guidelines for safe recreational -water environments).

Praktični ekološki vodič u slučajevima opasnosti i velikih nepogoda, nesreća i akcidentnih situacija razvijen je od strane ove organizacije 2002.godine. Environmental Health in Emergencies and Disasters : A Practical Guide© World Health Organization 2002. U okviru toga obrađen je posebno i aspekt vodosnabdevanja i problema sa pijaćom vodom u takvim slučajevima, a osim toga i preventivne aktivnosti, skloništa u takvim slučajevima, bezbednost hrane itd.
            Obezbeđenost odosnabdevanja i procena potrošnje vode u domaćinstvima uključujući zdravstveni aspekt i minimalne higijenske potrebe obrađene su sledećim projektom: Domestic water quantity, service level and health, © WHO, 2003.

To je neka vrsta nastavka projekta: Menadžment vode u domaćistvima – Povećani efekti na zdravlje poboljšanjem u vodosnabdevanju - Managing Water in the Home: Accelerated Health Gains from Improved Water Supply. Geneva, WHO, 2002. Ti projekti su nastali kao posledica činjenice da prema nekim procenama SZO i Unicef-a 2000.godine, oko 1,1 milijarda ljudi na planeti nema odgovarajući pristup ispravnoj i mikrobiološki čistoj vodi za piće i druge osnovne potrebe.

            Interesantan projekat SZO je ’’Održivost i optimizacija sistema vodosnabdevanja’’ – Sustainability and Optimization of Water Supply and Sanitation services, gde se govori o problemima u vodosnabdevanju i najvećim uzrocima gubitaka kao što su curenja u cevima, prelivanja rezervoara, naročito u zemljama u razvoju. Identifikovani su i problemi u organizacionoj strukturi, neodgovarajuća tehnologija, manjak obrazovnog kadra, nedovoljno sredstava i slabo održavanje, problemi sa zakonodavstvom i mnogi drugi.

Najinteresantnija i najsvežija izdanja ovog sektora su upravo izdati ''Žurnal o vodi i zdravlju'', ''Zdrava životna sredina za decu'' u okviru svetskog dana zdravlja i brišura pod nazivom ''Pravo na vodu''.

 

            Na osnovu pregleda projekata i trenutnih akcija može se zaključiti da se u okviru Svetske zdravstvene organizacije velika pažnja poklanja vodi za piće, a posebno njenom zdravstvenom aspektu. Primarni cilj sektora za vodu je redukcija zaraza vezanih za vodu i podrška zdravstvenom sektoru u razumevanju i borbi protiv toga.